ocajna pesma (blog mindset)
Polet je nasilje, nedoučeni dane ;
Nebo je dato pod napolicu laži.
Kuda ću? šta ću? svuda me noć traži ;
Psi me recituju i gluve poljane ;
Cvet i ptica uhvaćeni su u laži!
Mi znamo okrutnosti prerane slobode
I san po meri noći kad nas takao,
Krivotvornu zoru kojoj pišu ode
I silazak u srce ko silazak u pakao
Po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.
Dušo, životinjo koju prati seta,
Upoznaj nas s mrazom koji piše pesme;
Šumo teška rimo na kraj bela sveta,
Zar zlo pobeđeno ni zapevati ne sme
Pred novim zlom koje počinje da cveta?!
Misao koja ne ume da misli
Zavlada svetom. I sada je kasno
Bilo šta reći što bi bilo jasno
I čoveku i ptici pod kojom smo kisli
I mrtvima koji istrunuše časno.
Branko Miljković
